Svaki put kad iskoristim neku ideju da nešto napišem, osjećam se kao da sam otkinuo dio sebe i dao ga svima, da ga jedu. Nekome se svidi moje meso. Nekome ne, i to me ne brine. Ono što me zaista čini zabrinutim je šta da radim kada ostanem bez mesa. Ako im dam kosti, misliće da ih smatram psima i naljutiće se. Ako im dam oči, bojim se, posvađaće se oko zjenica. Ako im dam srce, bojim se, slomiće zube prvim ugrizom... Ako im dam mozak, sigurno će shvatiti na kakav je način meso uzgajano i zgadiće im se šta su pojeli. Najbolje je da, kad ostanem bez mesa, otkinem jednu tetivu i njom se objesim.
                                                      -Lazar Tiky Srdanović-