Svaki put kad iskoristim neku ideju da nešto napišem, osjećam se kao da sam otkinuo dio sebe i dao ga svima, da ga jedu. Nekome se svidi moje meso. Nekome ne, i to me ne brine. Ono što me zaista čini zabrinutim je šta da radim kada ostanem bez mesa. Ako im dam kosti, misliće da ih smatram psima i naljutiće se. Ako im dam oči, bojim se, posvađaće se oko zjenica. Ako im dam srce, bojim se, slomiće zube prvim ugrizom... Ako im dam mozak, sigurno će shvatiti na kakav je način meso uzgajano i zgadiće im se šta su pojeli. Najbolje je da, kad ostanem bez mesa, otkinem jednu tetivu i njom se objesim.
                                                      -Lazar Tiky Srdanović-

Volim knjige koje me ne tjeraju, već inspirišu da razmišljam.
                                                    -Lazar Tiky Srdanović-

Brak je samo pokušaj konzerviranja ljubavi, a sve ljudsko je barem malo iskvareno. Nema smisla konzervirati nešto već pokvareno, baš kao što nema ni savršenih brakova. Neki su ipak imali tu sreću da se ne pokvare prije nego iščeznu.
                                                        -Lazar Tiky Srdanović-

Znaam, znam. Nije lako biti dobar. Treba biti smiren, imati ljubavi i uložiti dosta truda. Sa druge strane, pak, svakog dana utrošimo mnogo više truda na opreznost prema ljudima, kojima je baš kao i nama, muka da budu dobri. Kada bi svi bili dobri, ne bismo imali potrebu da budemo oprezni. Mada sam sasvim siguran da bi bilo onih koji bi i dalje bili oprezni, kako ne bi zaostajali u toj dobroti.
                                                       -Lazar Tiky Srdanović-