Neki ljudi su tužni jer im se dogodilo nešto loše što je izazvalo njihovu tugu, drugi su pak tužni onako, ravnodušno i po nekoj navici, jer sama činjenica da će nekada postati tužni njih čini tužnima. To su oni mirni, neprimjetni ljudi koji ne vole dinamiku i iznenađenja; radije se navikavaju na loše stvari, nego što dopuštaju da ih, čak i one dobre, iznenade. Ponekad mi izgleda da upravo oni, najviše od svih, vole ovaj svijet, jer na njima svojstven način uživaju u toj iskonskoj emociji koja realni svijet, niti tankom poput vlasi kose neke kovrdžave crnke, razdvaja od iluzije.
                                               -Lazar Tiky Srdanović-